Autorke: Tomašević Nikolina, Ivković Staša i Zdravković Ana

DISCLAIMER: Ukoliko bilo koja od žrtvi odluči da ipak ne želi da se njena ispovest nalazi na našem blogu, može nam pisati na društvenim mrežama, i ispovest će odmah biti uklonjena. Hvala na hrabrosti.

Nasilje nad ženama bi trebalo da bude jedan od najozbiljnih problema naše države. Međutim, da li je?

Nasilje nad ženama označava kršenje ljudskih prava i oblik diskriminacije nad ženama i predstavlja sva dela rodno zasnovanog nasilja koja dovode do ili mogu da dovedu do: fizičke, seksualne, psihičke, odnosno finansijske povrede ili patnje za žene, obuhvatajući i pretnje takvim delima, prinudu ili proizvoljno lišavanje slobode, bilo u javnosti bilo u privatnom životu.¹

Pogađa žene iz svih starosnih struktura, ekonomskih statusa, kultura. Dešava se iza zatvorenih vrata njihovih domova, na radnim mestima, ali i u javnim prostorima. Međutim, svedoci i svedokinje smo da su žene sada i žrtve digitalnog nasilja.

U ovom blogu, osvrnućemo se na lične priče žena koje su preživele osvetničku pornografiju².

Zatim ćemo razgovarati sa psihološkinjama koje su to sve načini i strategije putem kojih se u ovakvim trenucima možete smiriti i/ili osećati bolje. Na samom kraju, pružićemo vam informacije na temu: Kome se sve možete obratiti od organizacija i institucija i dobiti besplatnu pravnu i/ili psihološku podršku i/ili pomoć?

Nastavićemo da se borimo kako bismo zajednički stvorile sigurnije i pravednije društvo.

Šta je to osvetnička pornografija?

Osvetnička pornografija, odnosno nasilje prouzrokovano deljenjem privatnih sadržaja žrtava predstavlja globalan problem svih modernih društava koji sa ubrzanim razvojem digitalnih tehnologija postaje sve učestaliji, a posledice sve teže otklonjive.³

VAŽNO: Žrtve osvetničke pornografije ne moraju znati da su snimane ili fotografisane.

Kod žrtava može izazvati strah, anksioznost, depresiju, emocionalne i psihološke posledice, kao i osećaj srama, stida i krivice.

Republika Srbija ne reaguje na gorući problem osvetničke pornografjie?

U Republici Srbiji još uvek ne postoji zakon koji osvetničku pornografiju prepoznaje kao krivično delo.

Podsetimo se: Narodni poslanik Aleksandar Olenik podneo je predlog zakona koji osvetničku pornografiju prepoznaje kao krivično delo, ali predlog zakona nije usvojen.

Podsetimo se: Autonomni Ženski Centar predao je svoj predlog zakona Ministarstvu pravde 2022. godine. AŽC trenutno radi na ažuriranju predloga kako bi se prepoznala i odgovornost administratora grupa poput onih na Telegramu. Uz to, kada bude predlog završen moći ćete da ga vidite i javno.

Ukratko: Ništa se nije desilo. Država je ostala nema.

Sprovele smo istraživanje u kome smo zamolile žene koje su ili same prošle kroz iskustvo osvetničke pornografije ili znaju nekog ko jeste, da podele sa nama svoje iskustvo.

Broj ispitanica i ispitanika: 171

Na pitanje “Da li si ikada bio/la žrtva osvetničke pornografije?” – 40.4% ispitanica/ka odgovorilo je “Da.”

Na pitanje “Da li se nekome u tvom okruženju desila osvetnička pornografija?” – 64.3% ispitanica/ka odgovorilo je “Da.”

Na pitanje “Da li znaš kome sve možeš da se obratiš ukoliko prolaziš kroz iskustvo osvetničke pornografije? (Institucije, NVO sektor…)” – 75.9% ispitanica/ka odgovorilo je “Ne.”

A kroz šta su sve prošle žene?

Uz ove ispovesti devojaka, prenosimo i ispovest jednog muškarca, koji je anonimno odlučio da sa nama podeli proces razmišljanja i šta zapravo dovodi do ovakvog ponašanja.

“Pišem vam iz razloga što sam pročitao vaš blog na temu osvetničke pornografije i želim da podelim moje iskustvo sa vama kako biste bolje prepoznali problem i načine borbe protiv ovakvih i sličnih društvenih problema.

Moja perspektiva je ta da sam konzumirao ovaj sadržaj mnogo godina (od moje 12 do 18–19 godine) i uspeo sam da se potpuno promenim. Kad pomislim na prošlost i šta sam radio, zaista se užasno osećam, i voleo bih da nekako utičem na ovu diskusiju u nadi da će moje iskustvo nekako da pomogne.

Ovo pišem isključivo na temu osvetničke pornografije, ovo -18 nije postojalo kada sam ja to gledao, tako da neću da se dotičem te teme.

Imao sam internet od osnovne škole, ovo je bilo oko 2012. godine, internet je bio dosta drugačije mesto tada. S obzirom na to da sam bio izolovan, mnogo sam vremena provodio online.

Fokusiraću se na temu osvetničke pornografije. U ovo vreme creepshots⁴, jailbait⁵ i sličan sadržaj nije bio cenzurisan i svako je mogao da naiđe na to. Normalizacija ovog sadržaja je uticala na to da uopšte nisam razumeo koliko je sve to pogrešno. Niko nije pričao o tome, bar u online okruženju u kome sam se nalazio.

Gledao sam taj sadržaj kao što bih gledao bilo koji drugi (porn).

Učestvovao sam u trading-u slika. Nisam imao svoje slike nego sam delio tuđe, tako da nisam proizvodio ovakav sadržaj, ali verovatno bih da sam imao priliku.

Kada se osvrnem na to, mogu da izolujem ono što smatram najbitnijim:

Bio sam okružen ljudima kojima je to bilo normalno, niko nije kritikovao ovo delo. Nisam nikada naišao na nešto što može da mi ukaže na to koliko je ovo zapravo pogrešno, kako utiče na žrtve.

Prekomerno gledanje porn sadržaja me je teralo da tražim sve ekstremniji sadržaj, do koga se lako dolazilo. Ne mogu da objasnim zašto, ali siguran sam da ne postoji jednostavan odgovor.

Nisam imao žensku figuru u životu. Majku ne mogu da računam jer je bila prisutna samo na sve najgore načine. U osnovnoj školi smo se delili na dečake i devojčice, a u srednjoj školi sam išao u XXX, gde je devojaka bilo toliko malo da nisam pričao ni sa jednom.

U isto vreme sam krenuo da radim posao gde je ekipa takođe bila muška, i gde su svi naravno bili mizogini.

Dok se to dešavalo, o devojkama sam čitao na internetu kroz pogled RedPill⁶ ideologije, koja je najgora od svih. Ništa normalno nikada nisam pročitao u to vreme koje je moglo da mi skrene pažnju. Imao sam averziju prema feminizmu iako nisam ništa znao o tome, zbog svih meme-ova koji su cirkulisali (pink haired feminist i tako to).

Kada sam završio školu i našao stalan posao, isto je to bilo mizogino radno mesto—još gore nego pre.

U to vreme sam krenuo da živim sam i fokusirao se na self-improvement, gde sam isključivo nailazio na RedPill, ovaj put sam to čitao direktno sa izvora, the Red Pill Bible⁷. Posle jedne neuspele veze, prešao sam na onu priču “divine masculine and femimine energies” što je za nijansu “bolje” od prethodne “ideologije”.

Najgore od svega je što nisam ja tražio RedPill, nego je on mene pronašao kada sam tražio kako da postanem bolja osoba.

Bilo mi je dovoljno da budem okružen ljudima koji znaju šta je pravilno (slučajem okolnosti sam počeo da se družim sa njima), da me usmere na pravi put—trebalo mi je možda godinu dana da polako razbijem sve predrasude i da se potpuno promenim.

Da se vratimo na temu osvetničke pornografije:

Kada sam gledao taj sadržaj, gledao sam na njih kao na objekat—to što su to bile “nudes you shouldnt share” je to činilo da bude više sexy, zato što to daje utisak da nisu samo porno zvezde perverzne nego to može biti čak i devojka sa našeg područja.

Da sam imao priliku da ja lično podelim osvetničku pornografiju, ne bih postavio username—nisam imao taj motiv dominacije koji ste spomenuli na blogu, ali jesam bio jedan od onih koji to gledaju i dalje dele. Bez ljudi koji gledaju i dele, osvetničke pornografije ne bi ni bilo.

Bitno je razumeti zašto ljudi to gledaju i dele—niko ne razmišlja dalje od “ovo je taboo i hot”.

Problem je u tome što im ne padaju na pamet posledice koje trpe ove devojke (zato što ih gledaju kao objekte, odnosno ni ne gledaju njih, nego piksele na ekranu), a to je zato što su okruženi, u ovom slučaju, sa 10,000 ljudi koji takođe ne vide nikakav problem, i niko nije tu da im kaže da su bolesnici.

Siguran sam da većina ljudi koji zapravo prvi podele sliku koju ne bi trebalo, takođe ne razmišljaju ništa dalje od toga da ih to pali, i zato to urade.

Zavisnost od pornića je ono sto vodi ljude ka ovome.

Da ljudi to ne bi gledali, potrebno je širiti feminizam i edukovati (većinom mlade) ljude—drugim rečima to sto vi radite. Jedino što moram da komentarišem to da je sav feministicki sadržaj ciljan na žene, a ne na muškarce. Mislim da bi feministicki sadržaj ciljan na muškarce bio veoma koristan.

Ja sam imao sreće da postanem okružen dobrim ljudima, ženama koje podržavaju aktivizam. Da nisam, ne znam kada i kako bih izašao iz cele te priče, ali mislim da čim sam jednom skontao da nije sve onako kako mislim da jeste, to je pokrenulo lančanu reakciju koja me je dovela do danas.

Kad bih ukratko naveo ono što je uticalo na mene da gledam takve stvari, i što bi me navelo da podelim isti to su:

• Izolacija (od dobrih ljudi, kao i žena generalno)

• Porn addiction (koji vodi ka što ekstremnijim sadržajem)

Ovde je lepo opisano zašto on postoji i kako radi, mislim da je ovo glavni motiv koji navodi ljude na ekstreman sadržaj, kao incest:

There are biological and psychosocial factors that cause you to feel addicted to porn, or like you must use it compulsively. First, the biological factors: you can certainly program the brain and body around dopamine-seeking. You get a hit of dopamine every time you seek out porn, and it’s usually not very difficult to find exactly what you are looking for. At first, you might get hits of dopamine from just visiting porn sites—the act of doing something taboo lights us up. But this level of taboo gets old after a time and the brain wants more dopamine, so you raise the stakes. You seek something more exciting. And more exciting. And MORE EXCITING. Think about eating your favorite dessert—the first bite feels like fireworks! And you could definitely even go for more after your first serving. However, if you eat this same dessert over and over every day for a month, you’re going to get bored, as well as lose the excitement for eating this wonderful thing. You’ll start craving something different.⁸

(Prevod: Postoje biološki i psihosocijalni faktori koji uzrokuju da se osećate zavisnim od pornografije ili da morate da je koristite kompulzivno. Prvo, biološki faktori: sigurno možete programirati mozak i telo oko traženja dopamina. Dobijate dopamin svaki put kada tražite pornografiju i obično nije teško pronaći tačno ono što tražite. U početku, možda ćete dobiti pogotke dopamina samo od posete porno sajtova—čin da uradite nešto što je tabu nas uzbuđuje. Ali ovaj nivo tabua zastari nakon nekog vremena i mozak želi više dopamina, pa vi podižete ulog. Tražite nešto uzbudljivije. I još uzbudljivije. I UZBUDLJIVIJE. Razmislite o tome da pojedete svoj omiljeni desert—prvi zalogaj je kao vatromet! I definitivno biste mogli da pojedete više nakon prve porcije. Međutim, ako jedete ovaj isti desert iznova i iznova svaki dan tokom mesec dana, dosadićete vam, i izgubićete uzbuđenje zbog jedenja ove divne stvari. Počećete da žudite za nečim drugačijim.)

• Okruženost ljudima koji to gledaju i dele (online)—normalizacija

• Okruženost mizoginim ljudima u stvarnom životu

• Nepostojanje ljudi ili informacije koje osuđuju takve stvari

Sramota me je da priznam kakva sam osoba bio i zato ostajem anoniman.

Nadam se da ovaj tekst ne zvuči samo kao neko ko želi da opravda svoje postupke. Ipak, pokušao sam da objektivno dam svoje iskustvo jer mislim da razumem profil prosečne osobe koja gleda ili deli takav sadržaj.

Naravno, najbolji način je napraviti da ovo bude ilegalno, ali pitanje je kad će to krenuti da se poštuje ovde na Balkanu, dok se to ne desi ne znam…”

Koleginice iz Psychosocial Innovation Network su nam pomogle sa savetima za samopomoć i traženje stručne pomoći.

Mentalno zdravlje žrtava osvetničke pornografije i onlajn seksualnog nasilja

Žrtve osvetničke pornografije često trpe dugotrajne psihološke i društvene posledice, budući da širenje njihovog intimnog sadržaja može nastaviti da ih prati tokom celog života. Ono što je prvobitno bilo lično i privatno, postaje dostupno široj javnosti, čime se pojačava osećaj stida i krivice. Svaka dalja distribucija ovog sadržaja povećava osećaj izloženosti i bespomoćnosti kod žrtava, čime se otežava proces oporavka. Posledice ovog iskustva mogu se manifestovati kroz različite psihološke simptome, uključujući anksioznost, depresiju, stres, posttraumatski stresni poremećaj (PTSP), kao i osećaj srama, krivice i niskog samopouzdanja. Istraživanja pokazuju da žrtve osvetničke pornografije često doživljavaju visok nivo samookrivljavanja, što dodatno produbljuje osećaj krivice i stida. Ovi simptomi mogu se javiti u ranoj fazi, jer počinioci često koriste poziciju moći za ucenjivanje i pretnje, što stvara osećanja straha i uznemirenosti kod žrtava i posledično dovodi do niskog sapmopouzdanja, samookrivljivanja i nepoverenja u socijalne kontakte. Negativni društveni stavovi često pojačavaju navedene simptome kod žrtava, jer postoji tendencija da se odgovornost za online deljenje intimnog sadržaja pripisuje žrtvi, umesto počiniocu. Ovaj iskrivljeni narativ otežava proces oporavka, jer žrtva može biti suočena sa društvenim osudama, umesto podrške i razumevanja. Blagovremeno prepoznavanje i razumevanje simptoma, kao i dostupnost adekvatne psihološke podrške ključni su za smanjenje simptoma i uspostavljanje psihološke dobrobiti. 

Briga o mentalnom zdravlju nakon iskustva osvetničke pornografije

1. Prepoznavanje psiholoških simptoma i tehnike samopomoći

Iskustvo osvetničke pornografije može izazvati niz intenzivnih emocija, uključujući stid, bes, krivicu, tugu i strah. Odgovor svakog pojedinca je jedinstven, i u potpunosti je normalno da se javljaju različita osećanja kod različitih osoba vezano za iskustvo osvetničke pornografije. Važno je prepoznati da su ove emocije prirodan odgovor na jedno neprirodno nasilno iskustvo. Osećaj srama i krivice se često javlja zato što žrtve sebe okrivljuju za situaciju u kojoj su, iako je odgovornost na počiniocu. Ljutnja i tuga mogu se javiti kao odgovor na gubitak kontrole nad situacijom i gubitak poverenja u sopstveno okruženje. Strah se može javiti zbog zabrinutosti za posledice koje mogu uslediti u budućnosti, čiji uticaj je širokog spektra i može uticati na lični, društveni i profesionalni život žrtve. Razumevanje da su ove emocije deo šireg odgovora na traumu može vam pomoći da im pristupite sa saosećanjem i strpljenjem prema sebi. U nastavku teksta možete pronaći nekoliko tehnika samopomoći koje mogu biti korisne u nošenju sa neprijatnim emocijama i teškoćama koje se mogu javiti nakon iskustva osvetničke pornografije:

Uspostavljanje rutine ima značajnu ulogu u procesu oporavka, sa obzirom da utiče na ponovno sticanje osećaja kontrole, predvidivosti i stabilnosti. Uspostavljanje rutine, i vraćanje u obavljanje svakodnevnih aktivnosti mogu doprineti smanjenju simptoma anksioznosti i depresije.

• Napravite plan dnevnih aktivnosti koji može uključivati različite aktivnosti, od obavljanja svakodnevnih obaveza po kući, do uključivanja prostora i vremena za disanje, šetnju, i slično.
• Pored ovih obaveza isplanirajte aktivnosti u kojima uživate, i kojima se radujete. Može uključivati vreme provedeno sa bližnjima, hobi, sport, ili neke druge aktivnosti.

Fizička aktivnost kao što su šetnja, vožnja bicikla, ples ili joga mogu biti posebno korisne za opuštanje tela i uma. Uključivanje fizičke aktivnosti u dnevnu rutinu može vam pomoći da se osećate energičnije, poboljšate kvalitet sna i smanjite nivo stresa.

• Joga je izuzetno korisna za smanjenje stresa i anksioznosti. Kroz kombinaciju vežbi istezanja i disanja, joga pomaže u opuštanju tela i uma. Redovno praktikovanje joge može poboljšati fleksibilnost, snagu i ravnotežu, dok istovremeno pomaže u uspostavljanju tehnika disanja i aktivnoj prisutnosti u sadašnjem trenutku.
• Ples može biti veoma koristan kanal izražavanja i oslobađanja stresa. Bez obzira na to da li se radi o strukturisanim časovima plesa, ili slobodnom plesanju kod kuće uz omiljenu muziku, ples može biti odličan način za izražavanje emocija i poboljšanje mentalnog zdravlja.
• Lagana šetnja u prirodi ili čak u urbanom okruženju može biti vrlo umirujuća. Prolazak kroz zelenilo, disanje svežeg vazduha i jednostavno kretanje mogu vam pomoći da se opustite i poboljšate raspoloženje. Čak i kratke šetnje od 15-20 minuta mogu biti korisne za smanjenje stresa i poboljšanje mentalnog zdravlja.

Tehnike relaksacije mogu biti izuzetno korisne za smanjenje stresa i osećaja emocionalne preplavljenosti.

• Vežbe dubokog disanja su jednostavna, ali efikasna tehnika za umirivanje nervnog sistema. Konkretno, možete primeniti tehniku disanja gde udahnete duboko brojeći do 6, zadržite dah brojeći do 4, a zatim lagano izdahnete brojeći do 8. Ova metoda pomaže u uspostavljanju ravnoteže u disanju i smanjenju anksioznosti.
• Vežbe mišićne relaksacije uključuju postupno naprezanje i opuštanje različitih mišićnih grupa u telu. Ova tehnika pomaže u smanjenju napetosti u mišićima koja često prati stres i anksioznost. Na primer, možete početi tako što ćete stisnuti mišiće u stopalima, ili mišiće šake na 5 do 10 sekundi, a zatim ih opustiti. Zatim, nastavite sa nogama, stomakom, grudima, rukama, i na kraju licem. Ova progresivna mišićna relaksacija može značajno doprineti smanjenju simptoma stresa i anksioznosti.

Pisanje dnevnika može biti izuzetno korisna tehnika koja vam omogućava da slobodno izrazite svoje misli, osećanja, i zaključke na jedan siguran i strukturisan način.

• Pisanje dnevnika potpomaže proces samoizražavanja i introspekcije. Kada stavite svoje misli i osećanja na papir, često dolazi do smanjenja emocionalnog tereta, jer zapisivanje pomaže u organizaciji i razumevanju unutrašnjih iskustava. Možete koristiti slobodno pisanje, u kojem slobodno zapisujete svoje misli, bez previše brige o strukturi ili gramatici. Cilj je da slobodno izrazite ono što osećate u datom trenutku. Nasprot tome, možete se fokusirati na pisanje o emocijama, zapisujući kada i zbog čega se određene emocije pojavljuju tokom dana.

Vežbajte negujući samogovor kroz razumevanje da je neophodno vreme i prostor da se oporavite. Tokom ovog procesa, veoma je važno da budete blagi i saosećajni prema sebi, priznajući da svaki oporavak zahteva vreme i predstavlja proces koji podrazumeva različite faze. Zapamtite, vaša osećanja su validna, i nije vaša krivica što ste se našli u ovoj situaciji.

• Obraćanje za stručnu pomoć

Kada osećate da vas emocije preplavljuju i da se teško nosite sa svakodnevnim izazovima, te da se često osećate umorno i pod jakim emocionalnim nabojem, ili ukoliko vam se javljaju misli da naudite sebi na bilo koji način, važno je da se obratite za stručnu pomoć. U trenucima kada se čini da sve postaje previše, obraćanje stručnjacima vam može pružiti neophodnu pomoć za suočavanje sa stresom i nošenje sa emocionalnim izazovima.

Ukoliko vam je hitno potrebna pomoć, a posebno ukoliko vam se čini da život više nema smisla ili razmišljate da naudite sebi, pozovite:

• Centar Srce, za pružanje emotivne podrške osobama u krizi i prevenciju suicida – 0800 300 303, vanja@centarsrce.org (od 14-23h)
• Pokret Nesalomivi podrška u borbi portiv depresije – 0800001002 (00-24h)
• Klinika Laza Lazarević – Nacionalna linija za prevenciju samoubistva – 0800309309 opcija 1 (00-24h)
• NADEL Nacionalna dečija linija – 116 111 (00-24h)

U mnogim domovima zdravlja širom Srbije su dostupne usluge zaštite mentalnog zdravlja koje pružaju psiholozi i psihijatri, te se možete obratiti lekaru opšte prakse koji će vas uputiti na psihološku podršku i savetovanje ili psihijatrijski pregled, ukoliko je potreban.

Usluge mentalnog zdravlja u zajednici u vidu centara za mentalno zdravlje postoje u 6 gradova u Srbiji, i to u:

• Beogradu
  • Terazije 3, III sprat, 08-15h, 011/3612-467 i 064/8652-520
  • Vljakovićeva 23, 08-15h, , 064/8652-555
• Pančevu (Dimitrija Tucovića 14, 08-15h, 013/302288)
• Kragujevcu (Kralja Milutina 1, 09-15.30h, 034/370567 lok.113, savetovalište pri domu zdravlja)
• Vršcu (Podvršanska 13, 09-13.30h, 013/834205)
• Kikindi (Save Tekelije 10, 07.30-14.30h, 023/0503450 i 062/792764)
• Nišu (Radnih Brigada 26, 08-14h, 018/231134).

Takođe, više opština nudi savetodavno-terapijske usluge u okviru sistema socijalne zaštite, te se u okviru lokalne samouprave ili centra za socijalni rad u vašoj zajednici, možete informisati o dostupnim vidovima podrške kao što je Savetovalište za brak i porodicu koje pruža usluge savetovanja i psihoterapije svim građanima koji se nose sa različitim teškoćama u porodičnom i ličnom funkcionisanju ili drugim vidovima podrške koje pružaju različite organizacije ili ustanove u lokalnim zajednicama.

• Socijalna mreža podrške

Tokom procesa oporavka, izuzetno je važno imati osobu od poverenja uz sebe sa kojom možete otvoreno razgovarati o svom iskustvu i podeliti svoje emocije. Osećaj sigurnosti i poverenja u druge ljude narušen je iskustvom osvetničke pornografije, te je veoma važno da imate podršku od osoba koje ocenjujete kao pouzdane, empatične, emocionalno dostupne i negujuće. Ove osobe mogu biti članovi porodice, šire familije ili iz kruga bliskih prijatelja. Različitim osobama je potrebna različita vrsta podrške, stoga je potrebno da otvoreno komunicirate sa osobama u svom okruženju o vrsti podrške koja je vama potrebna u datom trenutku. Može se desiti da će se i vrsta podrške koja vam je potrebna menjati. To je potpuno normalno i deo procesa prilagođavanja na promene u okolnostima i emocionalnim potrebama.

1. https://www.womenngo.org.rs/konsultacije-za-zene/o-nasilju-nad-zenama ↩︎
2. Moramo napomenuti da smo svesne da je termin “osvetnička pornografija” problematičan jer sugeriše da se radi o osveti i pornografiji, što može umanjiti ozbiljnost i štetnost dela, ili ga relativizovati. Uprkos tome, ovaj termin je rasprostranjen i često korišćen u javnom diskursu. S obzirom na njegovu široku upotrebu i prepoznatljivost, koristićemo ga u ovom istraživanju. ↩︎
3. https://www.otvorenavratapravosudja.rs/teme/krivicno-pravo/osvetnicka-pornografija-ozbiljna-povreda-privatnosti-i-seksualno-nasilje-modernog-doba ↩︎
4. https://www.dictionary.com/e/slang/creepshot/ ↩︎
5. https://www.merriam-webster.com/dictionary/jailbait ↩︎
6. https://www.tandfonline.com/doi/full/10.1080/09589236.2023.2260318#d1e484 ↩︎
7. https://www.amazon.com/RED-PILL-BIBLE-OVERWEIGHT-PROMISCUOUS/dp/B0BPB91HRM ↩︎
8. https://centerformodernrelationships.com/blog-list/heres-the-deal-with-porn-addiction ↩︎