Diskurs mizoginije pod maskom roditeljstva: Nenad Pagonis
Istraživanje sprovele: Žensko udruženje kolubarskog okruga (ŽUKO), Žena znači Revolucija! i Anđela Brkić OsnaŽene
U vremenu kada je femicid postao svakodnevica, ne smemo ćutati pred javnim ličnostima koje svojim porukama doprinose normalizaciji mizoginije, nasilja i zamagljivanju odgovornosti. Nenad Pagonis, bivši kik-bokser i javna ličnost sa velikom platformom, već neko vreme koristi društvene mreže da gradi narativ u kojem su žene manipulatorke, a muškarci isključive žrtve.
Iako tvrdi da se zalaže za ravnopravno roditeljstvo, sadržaj koji objavljuje govori drugačije. U storijima, objavama i podkastima koje deli, žene su prikazane kao one koje „zloupotrebljavaju zakone“, „otimaju decu“ i „uništavaju muškarce“. Očevi su predstavljeni kao nemoćne figure, a sistem kao nepravedna struktura koja se koristi za njihovu eliminaciju iz života dece. Ovakav narativ koristi se za dodatno potkopavanje zakona koji, ni u sadašnjem obliku, ne pružaju ženama dovoljnu zaštitu.
Sociološki gledano, Pagonisov diskurs oslikava duboko ukorenjene patrijarhalne norme. Njegov poziv na uvođenje zakona protiv navodne „zloupotrebe“ zakona o nasilju u porodici sugeriše da su žene sklone lažnim optužbama. Time pokušava da u javnosti zamagli činjenicu da se protiv njega vodi postupak zbog nasilja u porodici.
Ovakvi pokušaji su sistemski štetni i lično samoodbrambeni. Potencijalno obeshrabruju mnoge žene da prijave nasilje, jer ih stavljaju pod sumnju i pre nego što progovore. Statistike, međutim, jasno pokazuju da su lažne prijave izuzetno retke, dok osobe koje su pretrpele nasilje redovno nailaze na institucionalne prepreke.
Prema istraživanju Ministarstva pravde i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) iz 2023. godine, gotovo 47 % žena koje su pretrpele nasilje nije se obratilo nijednoj instituciji, dok je 28 % potražilo podršku isključivo od članova porodice. Najčešći razlozi bili su strah, sramota, ekonomska zavisnost i nepoverenje u institucije — što jasno pokazuje da problem nije „zloupotreba sistema“, već njegova nedostupnost i neučinkovitost.
Nadalje, takvi narativi relativizacije femicida — kao, na primer, tvrdnje da su „institucije koristile femicide za opravdanje rigoroznih zakona“ — predstavljaju sramotnu manipulaciju. Podaci ukazuju da je tokom 2023. godine u Srbiji ubijeno 28 žena u porodičnom ili partnerskom kontekstu. Ovi brojevi čine Srbiju jednom od zemalja s najvišom stopom femicida na Zapadnom Balkanu. Ogroman broj tih osoba koje su pretrpele nasilje prethodno je prijavio nasilje — ali su institucije propustile da ih adekvatno zaštite.
Pagonis i dalje izvrće činjenice, predstavljajući muškarce kao žrtve sistema, a žene kao zlonamerne manipulatore. Time doprinosi društvenoj podeli i učvršćuje strukture koje ugrožavaju bezbednost žena.
Posebno je problematično što on nije nepoznat institucijama — prijave i raniji javni ispadi svedoče o obrascu ponašanja. Istovremeno, koristi ezoterične poruke o „božanskom balansu“ i „ženskoj i muškoj energiji“ da bi zamaglio stvarne motive. Ovakve manipulacije emocijama služe za održavanje moći, ne ravnoteže.
U podkastu Zabranjeni roditelj, koji vodi sa Dušanom Kaljevićem, Pagonis se predstavlja kao glas „izbrisanih“, ali zapravo propagira poruku da su „prava očeva“ ugrožena ženskim lažima. Iako tvrdi da mesečno izdvaja 800 evra na decu — što, prema njegovim rečima, uključuje troškove kao što su strani jezici i sport — činjenica je da ga je bivša partnerka tužila za neplaćanje alimentacije. Kako je sam naveo, morao je da isplati iznos od oko 700.000 dinara. Ipak, u svojim javnim istupima krivi upravo ženu što ga je tužila, iako se, prema njegovim tvrdnjama, radi o sumi manjoj od one koju „inače daje“. Time dodatno zamagljuje razliku između roditeljskih prava i zakonskih obaveza, i pokušava da predstavi sebe kao žrtvu sistema, a ne osobu koja se oglušila o zakonsku obavezu izdržavanja deteta.
U njegovim reelovima, storijima i objavama, osoba koja je pretrpela nasilje postaje sekundarna: krivica je uvek na ženama. Dok žene svakodnevno trpe nasilje, on sebe prikazuje kao istinsku žrtvu. Ne pominje realne uzroke bola, ne priznaje svoje postupke, niti identifikuje poziciju iz koje govori.
Kada ljudi sa takvim obrascima ponašanja dobiju javni prostor da komentarišu „muško-ženske odnose“, posledica je učvršćivanje struktura koje ženama oduzimaju glas, sigurnost i život. Relativizacija femicida i opasni narativi koje propagira imaju društvene posledice i otežavaju funkcionalnost sistema.
Mizoginija u Pagonisovom javnom diskursu direktno hrani kulturu nasilja. Ako se takvi narativi normalizuju, društvo postaje mesto gde je nasilje prema ženama prihvatljivo, pa i nevidljivo. Mediji koji omogućavaju ovakve glasove snose deo odgovornosti za širenje i posledice tih poruka.
Femicid je izraz sistemskog nasilja i nejednakosti, a ne običan zločin. U društvu gde se žene ubijaju zbog roda, ne smemo dozvoliti da se o nasilju priča kao o „balansu“. Nije muško pravo ono što je u ovom slučaju ugroženo. Ugrožene su žene — svakog dana, zahvaljujući ovakvim narativima. I nećemo dozvoliti da se naš glas čuje samo kad ćutimo. Nasilje ne može da se prikrije lepim rečima. Prepoznaje se. I proziva. Javno.
Izvori:
1. Ministarstvo pravde Republike Srbije i UNDP. Istraživanje o nasilju nad ženama u Srbiji, 2023.
2. Autonomni ženski centar. Godišnji izveštaj o femicidu u Srbiji, 2023.
3. UN Women & OSCE. Gender-based violence data for the Western Balkans, 2023.
4. Republički zavod za statistiku. Statistika pravosuđa — nasilje u porodici, 2023.
Da je neke pravde i da zivimo u nekoj normalnoj zemlji ova dva zlostavljača bi bila sankcionisana i kažnjena. Iz bliskih izvora znam ko je Dušan Kaljević, manipulator i lažov, isto kao i Pagonis predstavlja se kao žrtva i optužuje suprugu za kradju, kidnapovanje dece I sta sve ne, a znam da je ta zena prosla i i dalje prolazi pakao jer teroriše ne samo nju i decu nego i celu njenu porodicu I prijatelje. Nadam se da ce ga uskoro stići pravda kakvu zaslužuje.
prilično tanko istraživanje
za početak, složio bih se sa tim da je Pagonis seksista i da njegova platforma ne pomaže nikome, ipak, mislim da ne postoji osoba koja bi prijavila nasilje u porodici da odustaje zbog Pagonisovog “rada”.
Takodje, izvučena je iz konteksta njegova izjava za neplaćanje alimentacije, on tvrdi da je davao u kešu, na reč i da je plaćao aktivnosti misleći da time pokriva alimentaciju, te da je sudija izjavio da je njegova dobra volja što je nešto plaćao i davao u kešu, ali da se to ne računa kao alimentacija.
Ako je tačno, ne postoji osoba koja se u toj situaciji ne bi osećala prevarenom. I po meni legitimno poteže pitanje, za koga je alimentacija, jedan roditelj je dužan da je plaća, a nema nikakvog uticaja na to kako i na koji način se raspolaže tim novcem, plus davanjima drugog “primarnog” roditelja.
isto tako, primedbe na zloupotrebu zakonu, mogu da stoje iako taj zakon ne štiti efikasno onoga koga treba da štiti, tu ima mesta podosta za napredak, pre svega da se zaštite žene i muškarci koji trpe nasilje, ali i da se koliko je moguće preveniraju lažne prijave, kojih dokazano ima u značajnom broju (znači dokazano je da je lažno prijavljeno nasilje, ne samo da ima nedostatka dokaza za nasilje).
Ova priča je prenaglašena u njegovoj sitauciji jer tvrdi da je lažno optužen, za sada se vodi proces, pa videćemo.
Covek je veoma skromnih intelektualnih kapaciteta kod koga vrlo brzo razgovor eskalira u agresiju. To se vidi u svakoj raspravi na njegovom profilu. Pretpostavljam da mrznjs dolazi iz osecaja inferiornosti s obzirom da je prosecno obrazovana zena daleko elokventnija i inteligentnija od njega.