Tekst pisala: Isidora Tošić

Prošlo je nešto više od mesec dana kako svedočimo jednom od najvećih aktivističkih pokreta u savremenoj istoriji Srbije – studentskim blokadama. Za to kratko vreme, na univerzitetima širom zemlje mogli smo primetiti vrlo jasan domino-efekat, koji se potom preneo i na srednje škole koje su blokadom svoje nastave stali rame uz rame sa studentima, poručujući time da je ovo borba svih mladih ljudi ove zemlje koji imaju pravo na budućnost. Čini se da domino-efekat i dalje traje, s obzirom da svakim danom novi fakulteti, kako sa državnih, tako i sa privatnih univerztiteta, ali i srednje škole objavljuju svoje mesto u blokadi pojačavajući lanac otpora sistemu koji ne propagira njihove vrednosti.

Pre samo mesec dana, Fakultet dramskih umetnosti je samostalno proglasio blokadu nastave, da bi danas uz njega solidarno stajala sva četiri državna univerziteta zajedno sa Univerzitetom u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, srednje škole iz svih krajeva zemlje, ali i poljoprivrednici, kao i radnici iz različitih državnih sektora – jednom rečju, građani. Iako je pokret studentskih blokada isprva bio neshvaćen i s zadrškom posmatran kao i većina naglih društvenih previranja, danas on predstavlja centralno leglo nade u pogledu na sutra, na koje se građani različitih godišnjih doba, struka i mesta prebivališta oslanjaju i svojom nesebičnom podrškom održavaju život mladalačkog bunta.

Postavlja se pitanje – kako se ovo dogodilo?

Kako je sumnja tako brzo uspela biti zamenjena nadom, strah – hrabrošću a uzdržanost – aktivnošću? Još kada se postavimo u poziciju rastuće kulture individualizma u kojoj ljudi teže da se posmatraju izvan konteksta društvenih tokova, ono što su studentske blokade sa sobom donele čini se kao najveća lekcija od svih onih koje su nam formalno dostupne – to su lekcije o zajedništvu i zajedničkom delovanju, koje su zasnovane na temeljima empatije i solidarnosti.

Politika solidarnosti, kao koncept koji se čini davno zaboravljenim u našem društvu ponovo je zaživeo kroz ujedninjeno društveno delovanje studenata, koje je pokrenuto ničim drugim do autentičnom empatijom, odnosno sposobnošću mladih da u davno moralno isušenom okruženju u kom se neguje lična korist iznad zajedništva ipak vrate temelje humanosti kroz očuvanu sposobnost razumevanja i doživljavanja perspektive drugih, posebno onih koji se nalaze u nevolji.

Zahvaljujući empatiji, osnovnoj gradivnoj jedinici svakog odnosa, uspevamo da prepoznamo problem; odnosno narušenu homeostazu društva, da se sa situacijom povežemo na emocionalnom nivou – što motiviše delovanje u pravcu problema i na kraju, omogućava nam da gradimo mostove preko svih onih razlika koje su nas možda sprečavale u međusobnom povezivanju.

U pomenutom lancu empatije već možemo videti rođenje solidarnosti, ali ako bismo želeli da je bliže definišemo, solidarnost možemo imenovati kao direktno i praktično izražavanje empatije u objektivnoj stvarnosti, sprovođenjem zajedničkih akcija koje su okrenute ka zajedničkom dobrom.

Kroz solidarno delovanje, pruža se direktna otpornost na nepravdu, a udruživanjem resursa i snaga pruža se podrška ugroženima.

Upravo ove koncepte možemo videti u najpraktičnijem obliku u pokretu studentskih blokada, a da se čak ne moramo ni malo dublje zagledati ni analizirati. Kroz pokret u kome ne postoje predvodnici već iskuljučivo predstavnici niti lično naspram kolektivnog, možemo reći da su blokade fakulteta i nastava krenule kako bi održale vanredni čas etike, morala i, pre svega, empatije i solidarnosti svim građanima naše zemlje, ali i ljudima širom regiona, koji ovaj pokret i više nego osećaju.

I upravo tako, naizgled, sve one demografski više daleke nego bliske grupacije, stoje ujedinjene i usmerene ka jednom zajedničkom cilju – pravdi.

Studentske blokade su nas naučile ali nas i svakim danom podsećaju da katalizatori pozitivnih društvenih promena ne leže u izabranom idolizovanom vođi niti u leglu ideja određene političke partije – one leže u nama samima, a za aktivaciju je samo potrebno da osetimo šta nam savest kaže, i malo hrabrosti da prevaziđemo strah i to podelimo sa drugima oko sebe.