Tekst pisala: Nikolina Tomašević

Period uoči Osmog marta, Međunarodnog dana žena – dana posvećenog borbi za ženska prava, jednakost i društvenu pravdu – idealan je trenutak da kritički sagledamo kako se žene i njihova prava tretiraju u savremenom društvu. Da li političke partije ovaj datum koriste za površno sakupljanje poena, ili ga obeležavaju sa istinskim poštovanjem prema njegovoj istoriji i značaju?

U Srbiji, gde Osmi mart nije zakonski praznik, a femicid i dalje nije prepoznat kao poseban oblik zločina, jasno je da sistem i dalje ne pruža adekvatnu zaštitu ženama. Tradicionalno slavljenje ovog dana kroz ruže i čestitke zamagljuje njegovu suštinu – a to je borba. Mi zato kažemo: neću ružu, hoću revoluciju.

Ovaj serijal donosi analizu odnosa političkih aktera prema ženama u Srbiji – od ignorisanja i instrumentalizacije, do konkretnih primera nasilja i zloupotrebe moći. U ovom nastavku, fokusiramo se na slučaj: Milutin Jeličić – Jutka.

Milutin Jeličić – Jutka

Milutin Jeličić, poznatiji kao Jutka, je svoju profesionalnu karijeru započeo 1989. godine u Zemljoradničkoj zadruzi „Kopaoničanka” u Brusu, gde je radio do 1991. godine. Takođe, kasnije je bio i vlasnik preduzeća „Panikop”, koje se bavilo proizvodnjom alkoholnih i bezalkoholnih pića.

Svoju političku karijeru započeo je 2000. godine, kada je postao predsednik Opštinskog odbora Nove Srbije u Brusu. Iste godine je izabran za predsednika opštine Brus, funkciju koju je obavljao u više mandata od 2000. do 2008., zatim od 2015. do 2019. godine.

Na izborima 2012. godine povukao se u opoziciju, kada je i dobio najveći broj odbornika, 10 od 29. Ponovo dolazi na čelo opštine 2015. godine, nakon raskola u opštinskom odboru Srpske napredne stranke. Tada je Srpska napredna stranka, posle tri godine vlasti, prešla u opoziciju, a naprednjake je u vladajućoj koaliciji zamenila Nova Srbija.

2017. godine čitav Opštinski odbor Nove Srbije prešao je u Srpsku naprednu stranku. (Izvor: https://www.istinomer.rs/akter/milutin-jelicic/ )

Ko je zapravo Milutin Jeličić – Jutka?

• Zloupotreba službenog položaja 2012. godine

U oktobru 2012, Milutin Jeličić – Jutka, tadašnji predsednik opštine Brus, uhapšen je zajedno sa još dvojicom lokalnih funkcionera zbog sumnje da su zloupotrebili svoj službeni položaj tokom izgradnje kuća oštećenih klizištima 2006. godine. U to vreme, prema navodima Republičkog tužilaštva, ovim ljudima je stavljeno na teret da su naneli materijalnu štetu Ministarstvu za kapitalne investicije Republike Srbije u iznosu od 223.701 evra. Jeličić je negirao optužbe i rekao da je postupao „u skladu sa zakonom”.

Puno je detalja o ishodu ovog slučaja koji nisu dostupni u javnim izvorima i medijima, ali je jasno da je Jutka nastavio sa svojom političkom karijerom, što može da ukazuje da u ovom slučaju nije bilo osuđujuće presude.

• Slučaj Pančićev Vrh 2018. godine

Milutin Jeličić – Jutka, tadašnji predsednik opštine Brus, bio je prijavljen u septembru 2018. godine od strane Ministarstva građevinarstva Republike Srbije zbog sumnje na zloupotrebu službenog položaja i trgovinu uticajem u vezi sa neovlašćenom građevinom na Pančićevom vrhu. Optužbe se odnose na slučaj investitorke Snežane Mitković, koja je izgradila poslovno-stambeni objekat na Pančiću bez građevinske dozvole. Naime, Jeličić i investitorka su se dogovorili da joj pomognu u pokretanju postupka legalizacije gradnje, iako to nije bilo zakonski moguće.

Konkretno, zakon dozvoljava legalizaciju objekata izgrađenih do kraja januara 2014. godine. Kako bi se sprečilo rušenje građevine, navodi se da je Snežana Mitković, uz Jeličićevu pomoć, pokušala da predstavi zahtev za legalizaciju kao da je podnet na vreme.

Jeličić je navodno naredio neimenovanom službeniku iz opštinske uprave Brusa da falsifikuje službena dokumenta. Službeni zapisnik je falsifikovan, a pečat i broj predmeta sa lažnim datumom, 20. januar 2014. godine, uneti su u zahtev za legalizaciju kako bi izgledalo da je podnet pre zakonskog roka. Tako bi objekat bio uključen u proces legalizacije iako je zapravo izgrađen nelegalno. Slučaj je preuzelo Više javno tužilaštvo u Kraljevu nakon prijave zločina od strane Ministarstva građevinarstva, ali nikada nije bilo preciznih zvaničnih informacija dostupnih javnosti da li je Jeličić optužen ili da li je slučaj uopšte rešen.

Sumnjive radnje u vezi sa službenim dokumentima i zloupotreba javnog položaja su ozbiljne optužbe , ali očito je da institucije nisu reagovale ili su to činile bez transparentnosti prema javnosti.

• Seksulano uznemiravanje

U proleće 2018. godine, tri žene iz Brusa javno su optužile Jeličića za seksualno uznemiravanje na poslu, navodeći da im je slao laskave poruke i napadao ih. Marija Lukić, tehnička sekretarica u Skupštini opštine i u Opštinskom odboru Nove Srbije od oktobra 2015. godine skoro dve godine, bila je jedna od njih. Izjavila je da je za to vreme primila više od 15.000 poruka od Jeličića, tražeći da imaju intimne odnose.

Druge žrtve Jeličića su sledile njen primer nakon što je Marija odlučila da javno istupi. Šest drugih žena iz Brusa takođe je odlučilo da tuži Jeličića, pored Marije, ali je Tužilaštvo javno objavilo da su te tužbe neosnovane. Jeličić je negirao te optužbe, tvrdeći da nije uslovljavao niti uznemiravao nikoga na taj način.

Prema rečima Marije Lukić, Jeličić joj je slao SMS poruke u kojima se, između ostalog, isticalo: „Kad ćemo da se volkamo,” „Želkam te,” „Cmok”. Sud već poseduje neke delove dokaza koje je Marija Lukić objavila na svom Facebook profilu u martu 2018. godine. Prema njenim rečima, Jeličić ju je prisiljavao na poljubac, dodirivao je, stavljao ruku na njene grudi, zahtevao seks kao uslov za napredovanje na poslu i vršio drugačije oblike seksualnog uznemiravanja. Marija Lukić podnela je tužbu za seksualno uznemiravanje i neovlašćene seksualne radnje nakon što je izgubila posao, a lokalni biznis njenog supruga takođe je bio zatvoren.

Detaljnu priču i iskustvo Marije Lukić možete pogledati na sledećem linku: https://youtu.be/G9RdB4UdywM?si=6pEysHvDMIty-w4F

Suđenje je počelo u februaru 2019. godine u Brusu, ali je premešteno u Kruševac zbog pritiska i bezbednosnih razloga. Jeličić je negirao optužbe, tvrdeći da su poruke mogle biti poslate od strane drugih osoba koje su imale pristup njegovom telefonu.

Pod pritiskom javnosti i medija, Jeličić je podneo ostavku na funkciju predsednika opštine Brus i 1. marta 2019. godine suspendovao svoje članstvo u Srpskoj naprednoj stranci (SNS). U pismu javnosti je izjavio da su problemi počeli kada je postao član SNS-a i da se slučaj koristi za napad na predsednika Aleksandra Vučića i destabilizaciju stranke.

U julu 2020. godine, Osnovni sud u Kruševcu osudio je Jeličića za nezakonite seksualne aktivnosti i izrekao mu tromesečnu zatvorsku kaznu. Proglašen je krivim u novembru te godine, a Jeličić je počeo da izdržava zatvorsku kaznu u januaru 2021. godine.

Šta nam govori kazna u trajanju od 3 meseca?

Takva kazna, iako formalno usklađena sa zakonskim okvirom koji se primenjuje na krivično delo seksualnog uznemiravanja, postavlja ozbiljna pitanja u vezi sa proporcionalnošću sankcije s obzirom na intenzitet i kontekst počinjenog dela.

U ovom slučaju, radi se o dugotrajnoj, sistematskoj primeni sile na radnom mestu, gde su poslate hiljade neprimerenih poruka, pokušaji fizičkog napada i vršenje konstantnog psihološkog pritiska. Ozbiljnost ovog slučaja pojačana je činjenicom da je ovo delo počinjeno sa pozicije moći—naime, Jeličić je bio predsednik opštine Brus, a žrtva je bila zaposlena u opštinskoj upravi kao njegova direktna podređena.

Krivični proces izostavio je ovu posebnu dimenziju, zloupotrebu visokog položaja za seksualno uznemiravanje, što je trebalo smatrati otežavajućom okolnošću. Kazna zatvora od tri meseca nije primerena ozbiljnosti narušavanja dostojanstva žrtve: takva kazna nema dovoljnu preventivnu snagu u društvu u kojem su mnoge žene obeshrabrene od prijavljivanja ovakvih slučajeva.

Odsustvo strožih sankcija ukazuje na to da sistem nije adekvatno opremljen da se nosi s aspektima rodno zasnovanog nasilja koji se događaju u institucionalnom kontekstu i sa pozicije moći. S druge strane, takav ishod može zapravo obeshrabriti druge žrtve, koje s pravom imaju malo razloga da veruju sistemu da će ih zaštititi.

Pitanje proporcionalne kazne u slučajevima seksualnog uznemiravanja—ponovo, sa osnovnom nejednakom moćnom relacijom kao otežavajućom okolnošću—predstavlja ključno polje za zakonodavno i sudsko poboljšanje. Ovaj slučaj pokazuje hitnu potrebu da se u kaznenu politiku uključi sankcionisanje onih koji zloupotrebljavaju moć, što proističe iz, pre svega, potrebe da se zaštiti dostojanstvo žrtava, koje bi trebalo jednako razmotriti s dostojanstvom optuženih.

Ubrzo nakon toga, 2023. godine, Jeličić je ponovo postavljen na funkciju, ovoga puta kao član privremenog organa opštine Brus. Šta nam to govori?

Ovaj slučaj nam šalje niz ozbiljnih i zabrinjavajućih poruka o stanju institucija, političke kulture i vrednosnog sistema u Srbiji.

Prevashodno, takva odluka potkopava osnovne principe odgovornosti u javnom delovanju. Osoba koja je pravosnažno osuđena za polno uznemiravanje—i to u kontekstu zloupotrebe službenog položaja—ne bi smela da se vrati na pozicije moći, posebno u lokalnu samoupravu iz koje je izvršila delo. Time se obesmišljava ideja da funkcija nosi i odgovornost, a ne samo privilegiju.

Takođe, ovaj čin ukazuje na nedostatak političke volje da se nasilje nad ženama shvati kao ozbiljan društveni problem. Kada institucije koje imenuju kadrove na funkcije ignorišu ovakvu presudu, one de facto poručuju da seksualno uznemiravanje nije prepreka za dalje javno delovanje.

Ovakva praksa narušava poverenje građana u pravosudni sistem. Ako neko bude osuđen i odsluži kaznu, ali se odmah nakon toga nagrađuje političkom funkcijom, opravdano se postavlja pitanje—da li su pravosudne odluke uopšte relevantne, ili je politička zaštita iznad svega?

Ovaj čin dodatno obeshrabruje žene da prijave zlostavljanje, jer šalje jasnu poruku: čak i kada dokažu istinu, njihovi zlostavljači mogu se vratiti u pozicije moći, dok one ostaju bez zaštite, podrške, pa često i bez posla.

Prijava za seksualno uznemiravnje 2024. godine

U novembru 2024. godine, protiv bivšeg predsednika opštine Brus, Milutina Jeličića – Jutke, podneta je nova krivična prijava za seksualno uznemiravanje.

Prema informacijama koje je prenela Republika.rs, prijavu je podnela žena inicijala H.DŽ., stanovnica sela u okolini Brusa, u prisustvu svog supruga. U njenoj izjavi navodi se da je Jeličić više puta pokušavao da stupi u kontakt s njom—prvo putem telefonskih poziva, a zatim i putem poruka koje su sadržavale neprimerene komentare i ponude.

Incident je, prema njenom svedočenju, započeo kada je Jeličić automobilom prošao pored nje dok je išla na posao. Ubrzo nakon toga, nazvao ju je telefonom i ponudio novac uz rečenicu: „Što se mučiš, nemoj da radiš“. Nakon što je odbila komunikaciju, nastavili su da pristižu pozivi i poruke u kojima je, kako tvrdi, Jeličić izražavao „ljubavne namere“, predlagao sastanke i koristio uvredljive izraze, uključujući i one na njenom maternjem jeziku.

Odmah nakon što je informisala supruga o sadržaju komunikacije, zajedno su se obratili Policijskoj stanici Brus i podneli zvaničnu prijavu.

U odgovoru za medije, Milutin Jeličić je negirao navode iz prijave, ističući da je kontakt s H.DŽ. imao isključivo poslovnu prirodu—navodno u vezi sa sezonskim angažmanom za branje šljiva. On je tvrdio da nije bilo nikakvog neprimerenog ponašanja s njegove strane.

Osnovno javno tužilaštvo u Kruševcu potvrdilo je za medije da je prijava primljena i da je u toku predistražni postupak. Zbog osetljivosti predmeta i ranijeg postupka protiv iste osobe, iz tužilaštva nisu iznosili dodatne informacije o daljem toku postupka.

Nastavak ovog slučaja biće važan pokazatelj sposobnosti sistema da prepozna i adekvatno reaguje na ponovljene obrasce uznemiravanja i ponašanja koji nose elemente moći i kontrole nad ženama, naročito u manjim sredinama.

Izvori: