Serijal pripremila: Isidora Tošić

Period uoči Osmog marta, odnosno Međunarodnog dana žena – dana kada kolektivno obeležavamo i podsećamo javnost o ženskoj borbi za prava, jednakost i društvenu pravdu –  predstavlja idealan vremenski okvir kada možemo kritički analizirati odnos stranaka prema ženama, odnosno videti da li se ovaj datum i ono što on predstavlja tretiraju kao isprazna, puka formalnost za kupovinu političkih poena, ili se pak ovaj dan (neprestane borbe) obeležava sa emocionalnim nabojem i namerama koje su ga dostojne.

U kontekstu savremenog društva, važno je zastati i obratiti pažnju na koji način se tretira i šta danas Osmi mart zapravo predstavlja – sada, kada je početak ove duge borbe iza nas, možemo primetiti stvarne pomake u oblasti rodne ravnopravnosti, ali i one formalno predstavljene pomake, koji van zakona i teorije, u praksi ostaju nedosledni. Jer, Osmi mart nije samo dan za slavlje, on je dan koji nas podseća koje to sistemske prepreke još uvek postoje i kako nas dele od društvene jednakosti i slobode.

U Srbiji, Osmi mart nije zakonom određen kao državni praznik, isto kao što ni femicid nije prepoznat kao poseban oblik ubistva u kome je žena ubijena samo zato što je žena, što predstavlja krajnji oblik rodno zasnovanog nasilja. U ovakvom kontekstu, vidimo da država zapravo ne stoji iza žena i njihovih prava, isto kao što ne stoji na strani pravde kada se radi o procesuiranju femicida, što nam poručuje da ovakav sistem nije uređen tako da se žene osećaju bezbedno i zaštićeno, već nam poručuje da se, ne samo ženska borba, ali i ženska stradanja, ne tretiraju kao prioritet.

Sa druge strane, tradicionalno obeležavanje Međunarodnog dana žena u Srbiji podrazumeva izradu čestitki, kupovinu i poklanjanje cveća ženama, na šta mi kažemo – neću ružu, hoću revoluciju.

Šta bi ta revolucija podrazumevala za žene u Srbiji?

Zakonski neregulisan femicid i neformalan status Dana žena u zakonu Republike Srbije ostavljaju brojne posledice u društvenoj i pravnoj dinamici koju svakodnevno osećamo na svojoj koži. Pored toga, način na koji se državni vrh ali i određene političke stranke, na čelu sa vladajućom partijom – Srpskom naprednom strankom, ophode prema ženama su dovoljan pokazatelj da se dan ženske borbe, 8. mart, tretira kao prilika za izgradnju površnog imidža koji u svojoj dubini krije taloge nasilja, zlostavljanja, ponižavanja, ucenjivanja, tlačenja i iskorišćavanja – u prilog ovoj tvrdnji, osvrnimo se na kratku retrospektivu:

Slučaj: Simo Spasić

Tekst pripremila: Staša Ivković

Simo Spasić je osnivač Udruženja porodica kidnapovanih, ubijenih i nestalih na Kosovu i Metohiji, što ga čini poznatim široj javnosti. Međutim, ko je zapravo Sima Spasić i kakva dela stoje iza njegovog imena? Da li se zaista može nazvati aktivistom i vojnikom pravde, imajući u vidu njegovu problematičnu prošlost, ali i sadašnjost?

Vrlo brzo, Spasić postaje redovan učesnik okupljanja koja veličaju režim Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke, a na režimskim televizijama mu je dodeljen epitet „vojnika pravde“. Međutim, iza te slike krije se mnogo mračnija stvarnost.

(Izvor fotografije: Direktno.)

SLUČAJ SILOVANJA

Naime, Simo Spasić je osuđen na zatvorsku kaznu zbog silovanja svoje tadašnje supruge. Nakon izlaska na slobodu, nije pokazao ni trunku kajanja, već je otvoreno izražavao zbunjenost pitanjem „kako je moguće biti optužen za silovanje žene sa kojom ima decu“.

„Uhvatio me je za kosu i vukao me po kupatilu, zatim je nožem počeo da seče kosu i baca je u WC-šolju”, navela je S.S. u svojoj izjavi.

„Razveli smo se 2004. i od tada konstantno trpim njegovo zlostavljanje. Menjam adrese i gradove, ali me uvek nađe. Preti mi, vređa me, čupa za kosu, razvaljuje ulazna vrata… Pokušala sam da kroz institucije dobijem zaštitu i pravo na slobodan život, ali bez uspeha.“

„Nije se obazirao ni na sudsku zabranu prilaska, a neke sudije jednostavno blagonaklono gledaju na njegove postupke. U Centru za socijalni rad su mi pre nekog vremena zapretili da će mi oduzeti decu, osmogodišnju ćerku i sedmogodišnjeg sina, i da će ih smestiti u hraniteljsku porodicu zbog cele situacije koja nije dobra za njih. A ja sve vreme pokušavam da od države dobijem osnovna ljudska prava.“

„Uplašena sam za svoj život jer mi je Spasić, nakon što ga je prijavila policiji, slao SMS-ove da ću zažaliti.”

„Do sada sam podnela više krivičnih prijava zbog nasilja u porodici i nijedan proces nije okončan. Dva puta sam bila prinuđena da zatražim zaštitu u Prihvatilištu za žene i decu žrtve nasilja.”

(Izvor citata: Blic)

Prema pisanju „Blica“, Spasić je uhapšen u Nišu nakon što ga je bivša supruga S.S. prijavila za silovanje u njenom iznajmljenom stanu. Prema njenim navodima, on je došao da je ubedi da povuče sve krivične prijave protiv njega i da se ponovo venčaju. Tokom večeri ju je prinudio na seksualni odnos, a tek kada je pristala na ponovni brak, ujutru, kada je izašao da kupi doručak, uspela je da pobegne kroz komšijska dvorišta i ode pravo u policiju.

S.S. je navela da ju je bivši suprug, nakon silovanja, vukao za kosu po kupatilu, potom kuhinjskim nožem odsekao pramenove i bacao ih u WC-šolju. Ona je, kako prenosi „Blic“, više puta prijavljivala nasilje, ali su postupci ili ostajali bez epiloga ili su institucije pokazivale blagonaklonost prema njemu. Sudska zabrana prilaska nije ga sprečila da je i dalje maltretira, a ona je dva puta bila prinuđena da potraži zaštitu u Prihvatilištu za žene i decu žrtve nasilja.

Psihološkinja Zdravka Gigov, rukovoditeljka ovog prihvatilišta, takođe je potvrdila da su bili prinuđeni da podnesu krivičnu prijavu protiv Spasića zbog nepoštovanja sudskih odluka i konstantnog uznemiravanja osoblja prihvatilišta. Kako je izjavila za „Blic“, Spasić je dolazio ispred ustanove, vređao i pretio, a policija ga je više puta zaticala u dvorištu prihvatilišta.

Uprkos svojoj kriminalnoj prošlosti, Spasić i dalje nastupa u javnosti kao borac za pravdu, dok istovremeno aktivno podržava politički režim koji mu daje prostor i legimitet. Njegovo delovanje izaziva ozbiljna etička i moralna pitanja, a posebno zabrinjava to što se njegov glas i dalje koristi u javnim diskusijama o pravdi i ljudskim pravima.

HAPPY EMISIJA 2018. godina:

Dana 25. juna 2018. godine, Simo Spasić i njegova bivša supruga S.S. gostovali su na televiziji Happy, gde su govorili o svom odnosu, razvodu i silovanju.

U toku emisije, Spasić se zahvalio voditelju Milomiru Mariću što mu je omogućeno da iznese svoju stranu priče. On je tvrdio da “veštaci nisu dokazali silovanje” i da je u presudi navedeno da je “on želeo seks, a ona odbijala“, ali da su istovremeno pronađene povrede na telu i materici S.S.

Jedan od trenutaka emisije bio je i razgovor o tome da li je Spasić svojoj bivšoj supruzi sekao kosu kuhinjskim nožem, što je ranije prijavila kao deo nasilja koje je trpela. Tokom rasprave, S.S. je istakla da ju je Spasić znao zvati i po sto puta dnevno, kao i da u presudi jasno stoji kome su deca dodeljena i kako izgleda model viđanja.

“On je došao te noći, insistirao je. Bojala sam se, svaki put sam zbog njega dobijala otkaz, upadao je, razvaljivao vrata stana gde god bih našla stan privatno. Iz Policijske uprave možete da dobijete izveštaj.“

Na ovo, Spasić je negirao tvrdnje u pozadini, dok je S.S. nastavila:

“Zbog njega nisam mogla da nađem posao. Nemam zdravstvenu knjižicu, ne mogu na biro da se prijavim.“

U jednom trenutku, Marić joj postavlja direktno pitanje:

“Da li je on tebe silovao ili nije?“

Na što je S.S. jasno odgovorila:

“Jeste, te večeri me je silovao.“

Međutim, Marić nastavlja sa sumnjama u validnost dokaza, dok Spasić tvrdi da su povrede koje je S.S. imala posledica nasilja njenog navodnog “makroa”. Ona je, međutim, istakla da je s tim čovekom bila u vezi, dok je Spasić nastavio da je ponižava i omalovažava tokom emisije.

“Prvi put me je udario kada sam bila trudna, u osmom mesecu sa prvim detetom, kada smo živeli u Vrnjačkoj Banji.“

Ovo je izjavila jer je Spasić tokom emisije insistirao na tome da je nikada nije tukao.

“Prijavila sam otmicu dece i dalje ništa.“

U emisiji se pominje da je S.S. starateljstvo dodeljeno sudskom presudom, ali da joj je rečeno da joj deca ne mogu biti poverena jer nema rešeno stambeno pitanje i stalno zaposlenje. Marić, pak, dovodi u pitanje ko joj je naneo povrede, iako je ona više puta govorila o nasilju koje je pretrpela od Spasića.

Marić: “Mi smo prvi put čuli za vašu porodičnu dramu kad je Sima se borio za žrtve na Kosovu, za otete, ubijene, ugrožene na Kosovu Srbe, napravio je zid plača, ovde su dolazili razni svetski emisari oni su razgovarali s njim. Bila je jedna drama kada je Udruženje kidnapovanih napravilo jedan skup na Trgu republike, tad se pojavila Nataša Kandić koja je nekog nesretnika ošamarila. Tada smo mi prvi put to čuli i ubrzo posle toga Sima je završio u zatvoru. Da je Nataša Kandić htela da se osveti Simi zato što se bori za ugrožene Srbe i da je tebe instruirala da Simu pošalješ u zatvor?“

S.S. je, međutim, naglasila da su deca zakonski poverena njoj i da ne zna kako su završila kod njega. Voditeljka je potom pitala Spasića da li ga boli što je njegova bivša supruga bila sa nekim drugim. Na to je on odgovorio degradirajućim komentarima o njenom privatnom životu:

“Radila je kod njega u taksiju, navodno kao dispečerka, a on ju je celu noć prodavao kod hotela kamiondžijama, Turcima, Albancima… Uzimao je velike pare na nju i napravio joj dete.“

Tokom cele emisije, S.S. je, i direktno i indirektno, isticala neravnopravan odnos moći između nje i Spasića, naglašavajući kako on ima veze u institucijama, kako manipuliše situacijom i kako joj je sistematično otežavao život.

“Moja ćerka je više puta izjavila da želi da živi sa mnom.“

U nastavku emisije, voditeljka postavlja pitanje bivšim supružnicima: “Kada ste poslednji put seli zajedno da popijete kafu ili čaj?” Zatim ih direktno pita: “Da li ste se nekada voleli?“

U ovom trenutku emisija poprima još neprijatniji ton, jer se pokušava stvoriti utisak da među bivšim supružnicima postoji prostor za pomirenje ili da se situacija može sagledati iz druge perspektive, iako su prethodno iznesene teške optužbe i ozbiljni navodi o nasilju, kao i silovanju.

M. Marić, voditelj emisije, obraća se Spasiću i ističe: “Evo, Simo, tvoji prijatelji su ti govorili: ‘Nemoj, Simo, da ideš na poligraf, nemoj da se brukaš, zaboravi na to’. Međutim, ti hoćeš da se utvrdi istina, ma kako ljudi to tumačili. Ti si tražio poligraf.“

Ovde se ponovo otvara pitanje njegove presude i načina na koji je predstavljen u javnosti. Spasić u više navrata naglašava da želi da se njegova verzija priče čuje i da mu je poligraf ključan dokaz nevinosti, dok se istovremeno osporavaju dokazi koji su već izvedeni u sudskom postupku.

Ovakav način vođenja emisije i pitanja koja se postavljaju pokazuju tendenciju relativizacije ozbiljnih optužbi, a ujedno i minimiziranja svedočenja S.S, koja tokom celog razgovora ukazuje na sistemsku nepravdu i moć koju Spasić ima unutar institucija. Ipak, uprkos svemu, ona dosledno iznosi svoje tvrdnje, ne dopuštajući da njen glas bude utišan u atmosferi medijske manipulacije.

Emisije poput ove, u kojima gostuju muž i žena, a tema je silovanje, često otvaraju duboke rane. Voditeljka, kroz svoje reči obraćajući se Spasiću, kao što je “kako gospođo, tvoja bivša žena, ljubavi, ja verujem u ljubav i dalje” pokušava da iznese poruku nade i veru u mogućnost oporavka, čak i nakon najtežih iskustava S.S.

Emisija na televiziji Happy, u kojoj su gostovali Simo Spasić i njegova bivša supruga S.S., predstavlja ozbiljan problem u medijskom izveštavanju, naročito kada je u pitanju tema rodno zasnovanog nasilja, u ovom slučaju silovanja. Sama činjenica da je osoba koja je pravosnažno osuđena za silovanje pozvana u emisiju da iznosi svoju verziju događaja, dok je njegova žrtva sedela pored njega, jasno pokazuje ozbiljan nedostatak etičkog pristupa medija.

Nije prihvatljivo da osoba koja je preživela silovanje bude stavljena u situaciju u kojoj je izložena ponovnom traumatskom iskustvu, suočena sa svojim nasilnikom, koji tokom emisije uživa u svojoj moći. Iako je Spasić tvrdio da želi da iznese svoju stranu priče, njegovo prisustvo u emisiji bilo je potpuno neprimereno, jer nije postojao ravnotežni odnos moći između njega i njegove žrtve. On je osobi koju je silovao, istovremeno izazivajući dodatnu sramotu, bol i stres, ponovo dao prostor da se oseća kao podređena, dok je on nastavio da manipuliše emisijom.

Ponašanje voditelja i voditeljke emisije je neprihvatljivo. Postavljanje pitanja kao što su „Kada ste poslednji put seli zajedno da popijete kafu?“ ili „Da li ste se nekada voleli?“ u kontekstu razgovora o rodno zasnovanom nasilju je krajnje neetično. Takva pitanja ne samo da minimalizuju ozbiljnost optužbi, već su duboko porazna i dodatno traumatizuju žrtvu, pružajući joj utisak da njena bol i trauma nisu validni. Stvaranje atmosfere u kojoj se razmišlja o mogućem pomirenju između nasilnika i žrtve potpuno ignoriše činjenicu da je nasilnik već osuđeni silovatelj.

Pored toga, ponašanje voditelja Marića, koji je konstantno preispitivao validnost dokaza žrtve i dovodio u pitanje integritet presude, je još jedan u nizu problema u ovoj emisiji. Spasić je pravosnažno osuđeni silovatelj sa ozbiljnim i opasnim ponašanjem, a voditelj koji sumnja u validnost dokaza, ignorišući sve relevantne činjenice, time ne samo da krši novinarske etičke kodekse, već daje i podstrek nasilnicima da nastave sa svojim destruktivnim ponašanjem. Ovakvo ponašanje Marića ne samo da podriva poverenje u pravosudni sistem, već dodatno zlostavlja žrtvu, premeštajući teret krivice na nju.

Izuzetno je problematično što emisija pokušava da stvori narativ svaljivanja krivice na treće lice, u ovom slučaju na aktivistkinju Natašu Kandić, koja je navodno „instruisala“ žrtvu da govori loše o Spasiću kako bi mu se osvetila. Ovakva insinuacija je neodgovorna i širi opasne dezinformacije. Kandić, koja je poznata po svom radu u oblasti ljudskih prava, nikako nije bila ta koja je naterala žrtvu da iznosi optužbe, što je i S.S. u emisiji potvrdila. Ova vrsta optužbi je pokušaj obezvređivanja žrtava i njihovih borbi za pravdu, što je potpuno neprihvatljivo u medijskom prostoru.

Emisija je, dakle, bila izuzetno neprijatna i duboko problematična, jer je kroz svoje postavke i pitanja pokušala da relativizuje ozbiljne optužbe. Mediji imaju odgovornost da izveštavaju u skladu sa etičkim normama i pružaju podršku žrtvama, a ne da ih dodatno traumatizuju. U ovom slučaju, emisija je pokazala potpunu nesvesnost ili ignorisanje tih odgovornosti, što je štetno kako za žrtve, tako I za društvo u celini.

PRETNJA GRAĐANSKOM BLOKU 381, 2018. godina:

23. 10. 2018. – Tužilaštvo je formiralo predmet povodom pretnji koje je Simo Spasić izgovorio tokom skupa Građanskog bloka 381 ispred Predsedništva Srbije. On je, preko megafona, pretio Saši Jankoviću i članovima Bloka, uključujući uvrede i pretnje poput “nabijanja na kolac“. Ove pretnje su jasno zabeležene na video snimku koji je Janković objavio na svom Tviter profilu. (Izvor citata: Insajder)

Članovi Građanskog bloka 381 su se svakog petka okupljali na Andrićevom vencu tražeći odgovore među kojima je i ko je ubio Olivera Ivanovića, dok Simo Spasić tim prilikama organizuje kontraokupljanja uz vređanje pripadnika Bloka. (izvor Insajder)

GOVOR U SKUPŠTINI 2021. godine:

Simo Spasić, osuđeni silovatelj, imao je priliku da drži govor u Skupštini Srbije 2021. godine, kao predsednik Udruženja kidnapovanih i ubijenih s Kosova. Ovo je izazvalo veliku kontroverzu jer je Spasić, uprkos svom nasilnom ponašanju, dobio prostor da se obrati pred ambasadorima i međunarodnim predstavnicima. Ovo postavlja pitanje kakav imidž šaljemo međunarodnoj zajednici: Da li želimo da svetska javnost vidi Srbiju kao zemlju u kojoj osuđeni silovatelj može da nastavi svoj život normalno i čak drži govore u zakonodavnom telu, telu koje predstavlja svoje građane i građanke?

Fotografija: Igor Jurić; X nalog

Statistika o nasilju nad ženama u Srbiji je alarmantna:

• Od 2011. do 2023. godine, ubijeno je 406 žena i devojčica usled porodičnog nasilja.
• Godišnje se prijavi više od 20,000 slučajeva nasilja u porodici, od kojih više od 75% žrtava čine žene.
• Od 2017. godine, kada je uveden Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, doneto je više od 150,000 hitnih mera zaštite, uključujući udaljenje nasilnika i zabranu prilaska.
• 44% žena je izloženo psihološkom nasilju u partnerskim odnosima, dok je 35% doživelo seksualno uznemiravanje.

Zbog ovih šokantnih podataka, potpuno je nedopustivo da osoba sa Spasićevim prošlim delovanjem ima priliku da govori u parlamentu Srbije, posebno pred međunarodnim predstavnicima. Ovo predstavlja ozbiljan signal o vrednostima koje šaljemo svetu.

PRETNJE NOVINARIMA – 2021. godina:

Aleksandar Stankov, novinar portala Južne vesti, dobio je nekoliko uznemirujućih, ali i pretećih poruka od predsednika Udruženja porodica kidnapovanih, ubijenih i nestalih sa prostora KiM, Sime Spasića, nakon nekoliko meseci uznemiravanja. U porukama Sima Spasić poručio je novinaru da njega i još neke njegove kolege iz drugih medija treba nabiti na kolac i da žali što neko od članova porodice novinara nije ubijen. Naime, uznemiravanje kolege Stankova počelo je još ranije na proleće, nakon što su Južne vesti objavile tekst o prostorijama koje je organizacija koju vodi Simo Spasić dobila na korišćenje od Grada Niša. Sve je kulminiralo u poslednjih par dana, kada je novinar slučaj prijavio policiji i tužilaštvu, ali to nije sprečilo napadača da nastavi sa uznemiravanjem i zastrašivanjem.

Tužilaštvo je tada pokrenulo proces zbog svega što se dešavalo tih meseci i slučaj okarakterisalo kao krivično delo proganjanje.

Aleksandar Stankov za mrežu SafeJournalists rekao je: “Osećam se uznemireno i ugroženo od prve poruke koja je stigla 29. avgusta, a sada je sve to samo pojačano nizom poruka koje su stigle nakon što je Spasić upozoren da ih ne šalje. Jasno je da ne odustaje i pored upozorenja policije. Javnost sam obavestio dva puta u konsultaciji sa tužiocem i očekujem da se proces dovede do kraja u skladu sa zakonom.”

(Izvor citata i događaja: Cenzolovka)

Epilog i saopštenje Osnovnog javnog tužilaštva u Nišu povodom proganjanja novinara Aleksandra Stankova:

 “Obaveštavamo vas da je danas 23.02.2023. godine na osnovu optužnog predloga Osnovnog javnog tužilaštva u Nišu, čijem podnošenju je prethodilo preduzimanje velikog broja različitih procesnih radnji od strane javnog tužilaštva, protiv okr. Sime Spasića doneta prvostepena presuda kojom je okr. Sima Spasić zbog telefonskog proganjanja novinara „Južnih vesti“ ošt. Aleksandra Stankova u toku 2021. godine oglašen krivim zbog krivičnog dela proganjanje iz čl. 138a st. 1 tač. 2 КZ i da je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci i da je istovremeno okr. Simi Spasiću izrečena mera bezbednosti zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenim tako što mu je zabranjeno da se približava oštećenom na udaljenosti manjoj od 50 metara, zabranjen pristup u prostor rada oštećenog na udaljenosti manjoj od 50 metara od sedišta internet – portala „Južnih vesti“ i da sa oštećenim komunicira lično, preko trećih lica, telefona, mobilnog telefona, elektronske pošte, SMS poruka, društvenih mreža i na bilo koji drugi način i to sve u trajanju od godinu dana od pravnosnažnosti presude, saopšteno je iz OJT Niš. Niško osnovno tužilaštvo najavljuje žalbu. -Uz profesionalno zadovoljstvo da je u konkretnom slučaju pružena pravna zaštita novinaru prilikom vršenja njegovog novinarskog poziva, ističemo da će Osnovno javno tužilaštvo u Nišu u zakonskom roku protiv navedene presude izjaviti žalbu kojom će tražiti kaznu zatvora u dužem trajanju za optuženog Simu Spasića” – saopštio je portparol OJT Niš i zamenik OJT Vladimir Stanojević.

(Izvor saopštenja OJT: Blic)

SPASIĆ i N1 – 2022. godina:

• Spasić je izborno veče 2022. godine proveo u štabu Srpske napredne stranke, te tom prilikom nosio majicu koja targetira televiziju N1.
  

(Izvor PrtSc: snimak portala Nova S)

• 2. 12. 2022. – Simo Spasić priveden je nakon incidenta u kojem je kod specijalnog odeljenja Višeg suda postavljao zaštitnu ogradu na automobil televizije N1. Prema rečima snimatelja N1, Spasić je prišao parkiranom vozilu televizije, koje se nalazilo kod „zida heroja sa Košara“, tražio da pomere automobil, a zatim postavio deo zaštitne ograde na haubu vozila. Nakon ovog incidenta, policija je intervenisala i privela Spasića. (Izvor: Cenzolovka)

PODRŠKA VUČIĆU U SKUPŠTINI – 2023. godina:

Sednici Skupštine Srbije o Kosovu, na kojoj govori i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, prisustvuje Sima Spasić, koji je bio gost na balkonu kako bi pružio podršku predsedniku Vučiću. Spasić je poznat po kontroverznim stavovima i ranijim incidentima u kojima je bio umešan, a koji su izazvali zabrinutost među novinarima i političarima. (Video mozete pogledati na linku: https://nova.rs/vesti/politika/osudjeni-silovatelj-sima-spasic-dosao-u-skupstinu-da-podrzi-vucica/)

(Fotografija: Ivana Parlic; X nalog)

PRETNJE IVANU IVANOVIĆU – 2023. godina:

Simo Spasić saslušan je 2023. godine u policiji zbog pretnji koje je nedavno SMS porukama uputio voditelju Ivanu Ivanoviću. Nakon saslušanja, Spasić je pušten, ali mu je oduzet mobilni telefon radi daljih istražnih radnji.

(Izvor PrtSc – Ivan Ivanović; X nalog)

31. 5. 2023. – Voditelj Ivan Ivanović napustio je kancelariju Prvog osnovnog tužilaštva u Katanićevoj ulici, izrevoltiran što iskaz mora da daje pred Simom Spasićem, koji mu je pretio ubistvom, a njegovoj ženi i ćerkama silovanjem.

„Da sedim u istoj prostoriji sa Spasićem koji mi je pretio, ne pada mi napamet. S obzirom da je, prema rečima tužiteljke, on morao da čuje moj iskaz, demonstrativno sam uzeo ličnu kartu, izašao napolje i napustio zgradu“, kaže Ivanović za Danas.

Sagovornik im je tom prilikom izjavio da ne može da se smiri, da se jedva suzdržao od burne reakcije, i da ne može da veruje da naš zakonodavni sistem reaguje tako što onog ko preti, i žrtvu, stavlja u istu prostoriju.

„Bili smo u sobici dva sa dva. Obezbeđenja nigde nije bilo. Pitam se kako je žrtvama silovanja, ako i one moraju da prođu kroz ovo, da se iznova suočavaju sa napadačem“, ističe Ivanović.

(Izvor citata: CENZOLOVKA)

PRETNJE SILOVANJEM NARODNOJ POSLANICI BILJANI ĐORĐEVIĆ – 2025. godina:

6. 3. 2025. – Simo Spasić je 6. 3. uputio pretnje narodnoj poslanici Biljani Đorđević. „Ako sam ja silovatelj, neka tebe komšija siluje celu noć“, izgovorio je ovu rečenicu više puta. Prema navodima narodne poslanice, pretnje su izgovorene pred obezbeđenjem Narodne skupštine, odnosno pred policajcima, koji nisu smatrali da je ovo dovoljno ozbiljan incident da postupe po službenoj dužnosti.

(PrtSc; Biljana Đorđević; X nalog)

Nije prvi put da Simo Spasić uznemirava poslanike i poslanice Narodne skupštine. Simo Spasić je svojim ponašanjem pokazao potpuni nedostatak poštovanja i primerenog ponašanja. Njegove pretnje silovanjem, upućene narodnoj poslanici, ne samo da su nedopustive, već su i duboko zabrinjavajuće u kontekstu sigurnosti i zaštite prava žena. Takvo ponašanje nije samo neetično, već je veoma opasno jer sprovodi nasilje kroz verbalne pretnje koje mogu imati ozbiljan emocionalni i psihološki uticaj na osobe kojima su upućene, naročito uzimajući u obzir da se radi o osuđenom silovatelju.

Još više zabrinjava činjenica da policija, umesto da reaguje na odgovarajući način, nije smatrala nužnim da postupa po službenoj dužnosti. Ovakvo neadekvatno postupanje samo omogućava da ljudi poput Spasića nastave sa svojim nasilničkim ponašanjem, bez straha od posledica.

Simo Spasić mora odgovarati za svoje postupke i društvo mora jasno da pokaže da ovakvo ponašanje neće biti tolerisano, a država treba da obezbedi adekvatnu zaštitu svim svojim građanima i građankama, naročito onima koji se suočavaju sa pretnjama i nasiljem. Ovaj incident je još jedan u nizu koji pokazuje da je nužno unaprediti sistem zaštite žrtava i prevenciju nasilja u društvu.