Dragi Radioaktivni Komarče,

U svetu gde društvene mreže sve više oblikuju naše stavove i ponašanje, reči imaju neprocenjivo veliku težinu. Tvoj instagram profil prati 137.000 pratilaca, samim tim verujem da se tvoj “glas” daleko čuje i često odjekuje u glavama ljudi raznih godina. Kada iznosiš/mo mišljenje o temama koje direktno utiču na živote žena, odgovornost za te reči postaje ogromna. Reči koje biramo i poruke koje šaljemo – sve to ima moć da ili stvori mostove razumevanja i podrške, ili produbi jame nepoverenja i nepravde. Stoga, kada se umesto fokusiranja na stvarne opasnosti koje prete ženama u našem društvu, pažnja preusmeri na trivijalne kritike ženskog izraza, mi ne samo da gubimo priliku za napredak, već aktivno doprinosimo atmosferi u kojoj nasilje, patrijarhat i mizoginija mogu nesmetano cvetati.

Onaj ko ima moć uticaja mora biti svestan da svaka reč nosi posledice, i da svaka kritika usmerena na pogrešnu adresu može imati razorne efekte. U ovo vreme (a i sva druga, prošla, i nadam se što manje buduća vremena) svako skretanje pažnje s feminističkih pitanja i problema sa kojima se žene nose je više od samo promašenog fokusa – ono je saučesništvo u kulturi koja dopušta da se ta pitanja ili problemi ignorišu ili pogrešno interpretiraju. Iz tog razloga nalazim za neophodno da se bar na ovaj način suočim sa onima koji, s pozicije moći i uticaja, odlučuju da diskredituju feminističku borbu, jer naša odgovornost je prevelika, a ulog je ništa manje nego život sam.

Na površini teksta koji si objavio, ako ne grešim, 27. avgusta 2024. godine pokušavaš da zauzmeš neutralan i pomirljiv stav, pozivajući na ljubav i razumevanje između polova, ali nekoliko ključnih elemenata u tekstu ukazuje na duboko ukorenjene predrasude i nepriznavanje stvarnih problema s kojima se žene suočavaju. Više je razloga iz kojih je tvoj tekst pogrešan:

1. Pogrešno predstavljanje feminizma kao mržnje prema muškarcima

Mislim da smo sve onu besmislenu i nikako dobronamernu frazu zvanu ‘Feministikinje koje mrze muškarce’ čule toliko puta da je postala izlizana i bitna samo onima koji veruju da je istinita. Svoj tekst počinješ tvrdnjom da je mržnja prema muškarcima postala deo borbe za ženska prava. Ovo je klasična strategija diskreditacije feminističkog pokreta, koja se koristi za umanjivanje njegovog značaja i svrhe. Feminizam nije mržnja prema muškarcima; to je pokret za jednakost, pravdu i oslobađanje od rodnih stereotipa. Borba za prava žena uključuje suprotstavljanje nasilju, nejednakosti i diskriminaciji koje žene doživljavaju, a ne propagiranje mržnje prema muškarcima. Eto, ako nisi znao, sada znaš;

2. Naglasak na ljubavi kao rešenju ozbiljnih problema

Iako ljubav može biti, i jeste, snažno oružje u borbi za pravdu i jednakost, sama po sebi nije dovoljno sredstvo za rešavanje duboko ukorenjenih sistemskih problema kao što su mizoginija, seksizam, (seksualno) uznemiravanje i femicid. Ljubav sama po sebi ne može zaustaviti femicide, ne može obuzdati akušersko nasilje, niti može sprečiti širenje osvetničke pornografije. Potrebna je akcija, promene zakona i politika, obrazovanje i podizanje svesti. Ideja da se ovi problemi mogu rešiti samo ljubavlju zanemaruje stvarnost svakodnevnog nasilja koje žene doživljavaju i potrebu za konkretnim društvenim, pravnim i institucionalnim promenama. Ovaj pristup romantizuje problem i umanjuje ozbiljnost stvarnih izazova s kojima se žene suočavaju. Ne želim da romantizujem, želim da rešim. Mi žene želimo istinu, ne onu zamazanu, već jednu jedinu. Sve više želimo, i tek ćemo;

3. Kritika “selfija” i uticajnih feministkinja

Fokusiraš se i na kritiku influenserki koje koriste društvene mreže za promovisanje feminističkih ideja, ističući da su njihovi “selfiji” i kampanje znak narcisoidnosti i individualizma. To su prikriveni napadi na žene koje se usude da javno iznesu svoje stavove i bore se za svoja prava. Ove kritike odražavaju želju za kontrolom ženskog izraza i ograničavanjem načina na koji žene mogu učestvovati u javnom diskursu. Borba za prava žena nije jednolična, niti se može svesti na jedan oblik izražavanja. Selfiji i kampanje na društvenim mrežama su legitimni alati za podizanje svesti i mobilizaciju podrške, a samopromocija i upotreba vizualnih medija nisu u suprotnosti s feminističkom borbom; naprotiv, oni su često sredstvo za podizanje svesti i dopiranje do šire publike. Pokušaji da se ova sredstva diskredituju služe samo za dalju marginalizaciju žena i umanjivanje njihove borbe. Ovaj stav takođe implicira da žene ne mogu biti istovremeno strastvene u svojoj borbi i svesne svog izgleda ili prisustva u javnosti, što je još jedan oblik kontrolisanja ženskog izražavanja i slobode;

4. Ignorisanje ozbiljnih problema

Tvoj pristup usredsređuje se na selfije i uticajne profile odnosno kampanje na društvenim mrežama, dok istovremeno ignoriše ozbiljne probleme kao što su femicid, nasilje nad ženama, uznemiravanje i zlostavljanje. Ove teme su od ključnog značaja za feminističku borbu, i njihovo ignorisanje ukazuje na nedostatak stvarne zabrinutosti za dobrobit žena. Dana 27. avgusta, dok si se žalio na “toksičnost” i “neozbiljnost” influenserki, desio se četrnaesti femicid u Srbiji u ovoj godini. Samo dan pre toga, desio se još jedan, trinaesti. Na mene, jednu ženu, zabrinjavajuće deluje ta činjenica da si objavio ovde već više puta pomenuti tekst, ali nijednom nisi ukazao ni na jedan femicid i pojavu da mediji ponovo o tome pišu kao o “porodičnog tragediji” umesto da pišu o jednoj vrsti ubistva, što to jeste. Nijednom nisi ukazao ni na akušersko nasilje i uslove u porodilištima u kojima žene rađaju u Srbiji, u kojima se rađa jedna vrsta ljubavi, koju ti tako rado pominješ. Svedočenja žena koje su pretrpele verbalno zlostavljanje, fizičko nasilje i nedostatak poštovanja tokom porođaja pokazuju duboko ukorenjenu mizoginiju unutar zdravstvenog sistema. To se, nažalost, ne ispravlja ljubavlju. A da, nisi pomenuo ni širenje osvetničke pornografije i Telegram grupe u kojima se dele eksplicitni sadržaji bez pristanka osoba koje su prikazane i koje predstavljaju ozbiljnu pretnju privatnosti, bezbednosti i mentalnom zdravlju žena. Tvoji napori usmereni na kritiku “toksičnih” influenserki i njihovih “prečestih” selfija predstavljaju lažnu zabrinutost za društvenu harmoniju. Sve ovo nije samo neodgovorno već i izrazito opasno;

5. Stereotipizacija i minimiziranje feminističkog diskursa

Koristiš generalizacije kao što su “mnoge žene misle da ti profili nisu dobri” kako bi podržao svoje stavove, bez navođenja konkretnih dokaza ili uvida u šire mišljenje. Takođe, insinuacije da su feminističke aktivnosti finansirane od strane “raznih evropskih organizacija” služe za stvaranje osećaja nepoverenja i sumnje prema legitimnosti feminističkog pokreta. Ovakve tvrdnje minimizuju značaj i stvarne napore mnogih žena koje se bore za svoja prava;

6. Prikrivena mizoginija

Celokupan ton teksta sugeriše da su žene koje se bave feminizmom “neozbiljne” i da su potrebne “stabilnije i humanije osobe” kao predstavnice. Ovo je izrazito patronizirajući stav koji implicira da trenutne feministkinje nisu sposobne da ozbiljno vode borbu za prava žena. Ovakav narativ predstavlja oblik prikrivene mizoginije jer umanjuje sposobnosti žena da se same bore za svoja prava i umesto toga ih stavlja u poziciju gde im je (potencijalno) potrebna spoljašnja procena i nadzor.

Dragi Komarče,

Koristiti retoriku ljubavi i jedinstva kako bi prikrio suštinsko neodobravanje modernog feminističkog pokreta i metoda koje žene koriste za izražavanje svojih stavova nije lepo, i pre svega, nije moralno. U društvu koje se suočava s rastućim brojem femicida, raširenim akušerskim nasiljem, širenjem osvetničke pornografije i ostalim problemima sa kojima se žene nose, ti si odlučio da skreneš pažnju na trivijalnosti, da sudiš ženama zbog načina na koji se bore za svoja prava, izabrao si da kritikuješ forme izražavanja i samoizražavanja koje su feministkinje odabrale i zanemario si stvarne probleme s kojima se žene suočavaju.

Prava borba za ženska prava zahteva fokus na stvarne probleme, akciju i solidarnost, a ne trivijalizaciju i diskreditaciju onih koje se bore za promene. Ako si zaista želeo ono što smo i mi želele, onda si trebao, da ne kažem morao, da se fokusiraš na stvarnu nejednakost i nasilje i usredsrediš na suštinske promene. Ovakav pristup je kontraproduktivan i doprinosi nastavku sistemske nepravde i nasilja prema ženama.

U tekstu si rekao da su žene prošle golgotu kroz istoriju. Apsolutno se slažem. S obzirom na to, verujem da nam želiš sve najbolje. Ako zaista želiš ono što i mi želimo, a to je da se borimo protiv nepravde i napravimo bolje društvo za sve, onda je prvi korak ka tome da prestaneš sa zamaskiranim napadima na one koji se bore za ravnopravnost i pravdu.

Unapred zahvalne,

Feministkinje, influenserke i ostale…

Danijela Dedović,

Osnivačica organizacije OsnaŽene.