Tekst pisala: Ines Jovanović

Na Svetski dan arapskog jezika, 18. decembra, je prilika da proslavimo snagu i uticaj arapskog jezika u jačanju glasova promene i otpora. Ovaj dan nije samo posvećen jezičkoj baštini, već je i prilika da se setimo značajne uloge koju su žene u arapskom svetu imale u oblikovanju društvenih, kulturnih i političkih pejzaža. U ovom blogu, ističemo 18 najpoznatijih feministkinja iz arapskog sveta, čija hrabrost, intelekt i posvećenost jednakosti inspirišu generacije. Ove žene su rušile barijere, izazivale tradicionalne norme i predvodile pokrete koji i dalje oblikuju napredak regiona ka rodnoj pravdi i osnaživanju. Pridružite nam se dok odajemo počast njihovim nasleđima i istražujemo njihov izuzetan doprinos.

1. Naval el Sadavi (Egipat, 1931–2021)
   Naval el Sadavi je bila egipatska feministička spisateljica, aktivistkinja i lekarka. Njena dela poput Evino skriveno lice, Ćerka ISIS-a i Memoari doktorke tokom godina su postala kamen temeljac arapskog feminizma. Prema njenim rečima, pisanje je bilo oružje kojim se borila protiv autokratske moći države i figura oca ili muža u porodici.
   „Pisanje je čin pobune protiv nepravde sprovedene u ime religije, morala ili ljubavi.“ – Naval el Sadavi (Ćerka ISIS-a)
2. Fatima Mernisi (Maroko, 1940–2015)
   Profesorka Fatima Mernisi bila je marokanska spisateljica i sociološkinja. Njena dela uključuju revolucionarnu knjigu Iza vela (1975), fiktivne memoare Snovi o prestupu: Priče iz haremskog detinjstva (1994) i Zaboravljene kraljice Islama (1990). Njeno istraživanje opovrgava popularno uverenje da je potčinjenost žena ukorenjena u religijskim tekstovima, tvrdeći da je ovo nerazumevanje „proizašlo iz vekova pogrešnih interpretacija muških lidera koji su želeli da održe seksualni status kvo“. Mernisi je bila pionirka islamskog feminizma i inspirisala je muslimanke, posebno one iz skromnih sredina, u njihovoj borbi za ljudsko dostojanstvo, jednakost i socijalnu pravdu.
3. Sahar Halife (Palestina, 1941–)
   Sahar Halife je palestinska spisateljica poznata po svojim upečatljivim romanima poput Divlje trnje, Nasleđe i Moja prva i jedina ljubav. Njena dela se fokusiraju na ženske likove sa snažnim ličnostima. Vešto povezuje sudbinu nacije sa sudbinom žena, ističući da degradacija žena ometa nacionalne ambicije.
   „Vrlo jasno sam videla da je debakl iz 1967. bio plod trulog drveta koje je trebalo izlečiti – unutrašnje poraženi ne pobeđuju. Lek mora početi u našim domovima i kod onih na vlasti, u našim društvenim vrednostima i vezama, u tkivu porodice, u pravilima i osnovama vaspitanja pojedinca kod kuće, u školi i na univerzitetu, a zatim se proširiti na ulicu.“ – Sahar Halife (Moj život, ja i svet)
4. Gada el Saman (Sirija, 1942–)
   Gada el Saman je sirijska novinarka i spisateljica, najpoznatija po svojim uzvišenim kratkim pričama. Njeni radovi su sakupljeni u zbirke poput Tvoje oči su moja sudbina, Nema mora u Bejrutu i Odlazak starih luka. Takođe je napisala dva romana – Bejrutske noćne more i Veče milijarde. Njen rad predstavlja hrabar komentar na savremene društvene i političke stvarnosti. Osnovala je izdavačku kuću Gada el Saman Izdavaštvo 1977. godine kako bi svoje radove objavljivala bez uredničkih intervencija i cenzure.
5. Asija Džebar (Alžir, 1936–2015)
   Asija Džebar bila je alžirska spisateljica, prevoditeljka i rediteljka. Poznata je po delima poput Žeđ, Deca novog sveta i Fantazija: Alžirska kavalkada. Iako njeni radovi nisu na maternjem jeziku – arapskom, gajila je duboko interesovanje za jezik i koristila francuski da „reprodukuje arapske ritmove“. Njeni tekstovi istražuju borbe koje je poznala kao feministkinja pod patrijarhatom i intelektualka pod kolonijalizmom i njegovim posledicama.
6. Huda Šaravi (Egipat, 1879–1947)
   Huda Šaravi bila je pionirska egipatska feministkinja koja je 1923. godine osnovala Egipatsku feminističku uniju. Poznata je po tome što je javno skinula veo nakon povratka sa ženske konferencije u Evropi, simbolizujući svoju borbu za oslobađanje žena. Neprekidno je radila na unapređenju obrazovanja i političkog učešća žena u Egiptu.
7. Melek Hifni Nasif (Egipat, 1886–1918)
   Poznata pod pseudonimom Bahitat el Badija, Malak Hifni Nasif bila je jedna od prvih feminističkih mislilaca i zagovornica ženskog obrazovanja u Egiptu. Pisala je eseje i držala govore u kojima je pozivala na postepene reforme, poput omogućavanja obrazovanja i boljeg zdravstvenog sistema za žene, kao i kritikovala kulturna ograničenja koja su im bila nametnuta.
8. Zejneb el Gazali (Egipat, 1917–2005)
   Povezana sa islamskim feminizmom, Zejneb el Gazali se fokusirala na ulogu žena u društvu unutar islamskog okvira. Osnovala je Udruženje muslimanki i zalagala se za prava žena u granicama šerijatskog prava, tvrdeći da islam u svojoj osnovi podržava ravnopravnost polova.
9. Mej Zijade (Liban/Palestina, 1886–1941)
   Pesnikinja, romansijerka i esejistkinja, Mej Zijade bila je jedan od vodećih intelektualaca svog vremena. Zalagala se za prava žena kroz svoja pisanja i predavanja, ističući važnost obrazovanja, intelektualnog razvoja i emancipacije žena u arapskom svetu.
10. Džumana Hadad (Liban, 1970–)
    Pesnikinja, novinarka i aktivistkinja, Džumana Hadad je poznata po svom otvorenom kritikovanju patrijarhalnih sistema u arapskom svetu. Osnovala je kontroverzni literarni časopis Telo, koji se bavi tabu temama, i napisala knjige poput Ubila sam Šeherzadu, u kojima se zalaže za slobodu izražavanja i ravnopravnost polova.
11. Ahlam Mustaganemi (Alžir, 1953–)
    Uticajna romansijerka, Ahlam Mustaganemi koristi svoja dela, uključujući Memory in the Flesh, kako bi istražila teme identiteta, ljubavi i uloge žena u postkolonijalnim arapskim društvima. Iako nije eksplicitno feministička aktivistkinja, njeni radovi su inspirisali diskusije o pravima žena i društvenim normama.
12. Lejla Ahmed (Egipat, 1940–)
    Naučnica i autorka, Lejla Ahmed je napisala revolucionarnu knjigu Žena i rod u Islamu, koja predstavlja kamen temeljac feminističkih islamskih studija. Ona pruža nijansiranu istorijsku analizu kako se islam prepliće s pitanjem roda i zalaže se za ponovno usvajanje islamskih učenja kako bi se promovisala ravnopravnost.
13. Dorija Šafik (Egipat, 1908–1975)
    Istaknuta liderka egipatskog ženskog pokreta, Dorija Šafik je odigrala ključnu ulogu u obezbeđivanju prava glasa za žene u Egiptu. Osnovala je feministički savez Ćerka Nila i predvodila proteste i štrajkove glađu kako bi se suprotstavila rodnoj nejednakosti.
14. Hanan el Šejh (Liban, 1945–)
    Poznata romansijerka i novinarka, Hanan el Šejh u svojim delima, poput Priča o Zahri, osvetljava živote i borbe arapskih žena. Njena dela često kritikuju patrijarhalne tradicije i istražuju teme identiteta, ljubavi i oslobođenja.
15. Salma Džajusi (Palestina, 1925–)
    Pesnikinja, naučnica i književna antologistkinja, Salma Džajusi radila je na očuvanju i isticanju književnog doprinosa arapskih žena. Njene inicijative značajno su pojačale glasove arapskih spisateljica širom sveta.
16. Mona Eltavavi (Egipat, 1967–)
    Novinarka i feministkinja, Mona Eltavavi poznata je po svojoj hrabroj borbi za rodnu ravnopravnost i prava žena u arapskom svetu. Njena knjiga Marame i himeni bavi se problemima mizoginije i rodno zasnovanog nasilja u arapskim društvima.
17. Rula Kavvas (Jordan, 1960–2017)
    Profesorka i aktivistkinja, Rula Kavvas bila je pionirka feminističkih studija u Jordanu. Osnovala je Centar za studije žena na Univerzitetu u Jordanu i bila poznata po svom angažovanju na izazivanju društvenih normi i osnaživanju žena.
18. Samar Jazbek (Sirija, 1970–)
    Novinarka i spisateljica, Samar Jazbek poznata je po svojim delima koja se bave sirijskim sukobom i iskustvima žena. Njena dela, poput Žena između dve vatre, osvetljavaju otpornost i borbe sirijskih žena.